Дана 31.10.2024. године, у Крушевцу одржано је национално научно саветовање под називом „Изазови изградње отпорног иновационог екосистема“ у оквиру пројeкта „Иновативна Србија 2024“ чију активност подржава Министарство науке, технолошког развоја и иновација.
Циљ је био окупљање стручњака из академске заједнице и истраживачких центара, који су се осврнули на актуелне изазове и прилике у развоју иновативног екосистема у Србији.
Учесници националног научног саветовања били су:
- Проф. др Владан Ивановић, редовни професор на Универзитету у Крагујевцу
- Љубивоје Радоњић, мастер економије, асистент на Департману за економске науке на Државном универзитету у Новом Пазару
- Тања Јакоби, извршна директорка Центра за друштво и технологију
- Проф. др Зоран Калинић редовни професор на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу
Саветовање је отворио професор Владан Ивановић са Економског факултета, Универзитета у Крагујевцу, и започео квизом Kahoot. Питања на квизу била су везана за стање иновационог екосистема у Србији. Прва три места су добила на поклон књигу „Покретом до просперитета“.
Тања Јакоби, извршна директорка Центра за истрживање јавних политика, представила нам је вештине и приступ глобалном тржишту рада.
Извор EnGauge наглашава да писменост у дигиталном добу обухвата базичну, научну, економску, визуелну, информациону, мултикултуралну и глобалну писменост, као и иновативно размишљање, ефективну комуникацију, тимску и интерперсоналну сарадњу, као и продуктивност (постављање приоритета и остварење резултата).
За успех у 21. веку, према извору National Educational Technology Standards, појединци треба да постану оснажени ученици, дигитални грађани, произвођачи знања, иновативни дизајнери, креативни комуникатори и глобални сарадници.
UNESCO додатно наглашава компетенције потребне за каријеру и рад, укључујући управљање машинама и софтверима, информациону писменост, комуникацију и сарадњу, стварање дигиталног садржаја, безбедност и решавање проблема, као и предузетништво и каријерне компетенције, које омогућавају запошљавање, достојанствени рад и предузетнички успех.
Један од главних изазова у дефинисању вештина за 21. век је недостатак универзалне дефиниције. Не постоји јединствена и универзално прихваћена дефиниција ових вештина, јер различити оквири укључују различите аспекте као што су критичко размишљање, дигитална писменост, креативност, сарадња и предузетништво.
Наредни кораци у развоју образовних и радних политика треба да се фокусирају на дефинисање и усмеравање политика које подстичу не само развој дигиталних вештина, већ и адаптацију професионалних вештина у складу са брзим развојем дигиталних алата и глобалних платформи за рад. Само таква синергија професионалних и дигиталних вештина омогућиће радницима да остану конкурентни у савременим глобалним условима рада и економије.
ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ:
1.KOLIKO, KAKO I GDE SRBIJA INOVIRA Pregled globalne i sektorske pozicije prof.dr Vladan Ivanović
